Х итно потребан срећан човек . Овако гласи почетак огласа којим Туристичка организација тражи новог радника . Једини услов који треба да задовољи будући радник јесте да пружи бар један доказ да је заиста срећан човек . Нови службеник живеће у добро опремљеној кући , о државном трошку и наступати пред туристима . Циљ је да се свету коначно представимо као земља срећних људи . Посао је , иначе , врло добро плаћен : педесет осам хиљада евра годишње . Према средњовековној легенди , управо у овом граду живео је пре десетак векова један срећан човек . Његово једино друштво били су пси и овце . Тај човек се никада није наљутио , јер је знао да би тиме изазвао временске непогоде и различите болести . То је било кратко , додатно образложење уз необичан конкурс написано вероватно ради повећања поверења у истинитост необичног огласа . Следило је још једно занимљиво упозорење : „ Неће бити узимани у обзир кандидати који своје молбе пошаљу поштом или посредством интернета . Непходно је лично предавање молбе , након кога ће бити спроведен тест из области познавања среће или разговор о истој , зависно од утиска који кандидат начини пред комисијом “. Нисам плашљив човек , али нисам ни од оних који срљају у авантуру . Међутим , понуђена сума новца је била заиста примамљива и за америчке а камоли наше услове живота . Из тих стопа сам отишао у библиотеку у којој је радила млада згодна библиотекарка најчешће у мини сукњи . Изненадио сам се када сам за пултом угледао старца од шездесет година са дугом седом брадом . Помислих : можда ми провиђење шаље овог мудрог старца уместо шупљоглаве лажне плавуше , која узгред буди речено и није имала богзнакакве ноге , а о коњској глави да и не говорим . Хоћу да кажем да сам управо тада схватио колико је погрешна представа о поменутој женској особи заправо била само моја потреба да се ружна средина која ме је окружавала учини подношљивијом . Колико сам у праву показа ми прва свешчица о срећи коју ми стари наглуви библиотекар пружи , јер на првој њеној страници наиђох на афоризам о срећи који као да је написан у дослуху са мојим малопређашњим сазнањем . Гласио је ; „ Ништа на свету човека не чини толико несретним колико испразне жеље “.