Пије тако Марко и обазире се не би ли запазио кога познатог , док тек прозвижда поред њега један на велосипеду и уплашен од Маркова чудна коња , одела и оружја потера што брже може осврћући се да види колико је већ далеко од опасности . Марко се , опет , највише препаде од чудна начина путовања и помисли да је каква утвара ; али се ипак реши да се с тим чудовиштем пусти у борбу . Попи још један леген вина и дође крвав до очију , један даде Шарцу да попије , па онда врже тулумину у траву , самур-капу намаче на очи и узјаши Шарца који већ беше од пића крвав до ушију . Врло се јунак расрдио и рече Шарцу :" Ако л ' ми га , Шаро , не достигнеш , сломит ћу ти ноге све четири !"
Кад саслуша Шарац овако страховиту претњу на коју се већ одвикао на оном свету , потече као никад дотле . Како је силан полегао , све коленима брише прашину по друму , а бакрачлије туку црну земљу . Бежи и онај пред њиме као да крила има и све се окреће . Гонили се тако два пуна сата , па нити онај да утече , нити да се даде Марку стигнути га . Догнаше се тако близу једне путничке механе . Кад то виде Марко , побоја се да му сасвим не утече у какав град , а и беше му се већ досадило јурити се , па му у том паде на ум топузина . Извади је из теркија и викну срдито :
" Да си вила , па да имаш крила , ил ' да су те виле одојиле , па да си ми лани побјегнуо , данас би те Марко ухватио !" Рече то па заљуља топузином покрај себе и пусти је .
Онај погођен , паде , али га ни земља не дочека жива . Допаде Марко до њега , извади сабљу те му одсече главу , метну је Шарцу у зобницу па се певајући упути оној путној механи : а онај остаде копајући ногама крај оне врашке справе . ( Заборавих рећи да је и њу Марко исекао сабљом , оном истом што су је ковала три ковача са три помагача своја , те је за недељу дана удесили у оштрицу да може сећи камен , дрво , гвожђе , једном речју сваку амајлију .)
Пред механом било пуно сељака , па кад видеше шта се учини и сагледаше срдита Марка , дрекнуше од страха и прснуше куд који . Оста сам механџија . Тресе се од страха као у најжешћој грозници , клецају му ноге , разрогачио очи , а пребледео као мртвац .
" Ој , бога ти , незнани јуначе , чиј ' су ово пребијели двори ?" - пита Марко .