Браћо драга спашавај ко може , увлаче се испод наше коже , десетерац младост наша бјеше , годинице риму однијеше , зарђа нам оружје свијетло , у каније оно се заметло , од ратова млогих добијених и битака неких изгубљених , ја ли грми јал се кревет тресе , издржат нам ваља урнебесе , па вас овим пером ја сада дозивам , сложно браћо у бој вас позивам , да бранимо свете идеале , због којих су млоге виле оплакале , љубте браћо душманице наше , ракијицу теглите из флаше , тврд је ... орах воћка племенита , од њег пјесник вазда поманита . Декамерон написао Данте гањајући виле са појате , све у стиху и о паклу писо и на виле лијепе кидисо , куку с њима , а без њих још више , за вилама сад пјесник уздише , не признајте браћо ни на муке , кад панете у вилињске руке , па макар вас черчиле милином и љубиле пјесничком силином , ре-зензију ову када ви сварите запамтите добро , намах је спалите да у руке умилне не пане , да нам смртне не задају ране пјесникиње - виле са Балкана , да не пукне лабава обрана , кад вас стихом купусати стану , а вас мисли мерачке напану ,
22