ПИСМО БАЛКАНСКИМ МУШКАРЦИМА ( Ко год помисли да ово писмо има било какве везе са књигом ” ПИСМА БАЛКАНСКИХ ЖЕНА ” или је видовит или је „ у талу са тим вилама ”.
Мили Боже , чуда големога , што не бјеше до доба овога , јали пуца , јал ми се кашљуца , оли грува стјење од камење ,
Нити пуца , нит ми се кашљуца , нит удара стјење од камење но се силни знаци приказаше , на небу се виле указаше , не обичне из шумице виле но пјесничке љепотице миле .
Удружише се стихове да пишу док Балканом језде и уздишу , прозваше се Балканским женама , маскарама пишу и сјенама , десетерац за риму одабраше , четверац је мали , не мере да паше , па осуше дрвље и камење и нас мушке прозваше : Хијене , не дају нам политику кројити нит нам дају рају покорити но се боре , кукала нам јатка , с обје руке и с оба батака да влас нашу преузму у руке , нас кукавце да ставе на муке , не дају нам више ратовати , нит с даљинским ТВ управљати , но нас гоне да пишемо риме десетерцом претешкијем тиме .
21