Пешић не само да прича , иронично дијагностикује стање у друштву , он и поставља питања , чак и загонетке . А за тако нешто најбоља је краткоћа и шкртост у речима . Он као да се држи немачке пословице „ У краткоћи је зачин “ („ In der Kürze liegt die Würze “) и читаоца наводи на асоцијативно читање . На минималном простору Пешић оставља максималan утисак . То наравно не би требало да је на маргини књижевног стваралаштва , што је , на жалост , код нас често случај !
У I делу књиге су Пешићеве најкраће приче , под називом ПРАЗНЕ РЕЧИ . Овај необичан наслов аутор црпи из анаграма РАЗНЕ ПРИЧЕ . Пешић је , на пример , и својеврсни рекордер у писању најкраће кратке приче . Званично , најкраћа је носила назив РАТ , а цео текст је гласио – Не ! Пешић се досетио још краће приче ЈА , чији је текст – Го ! Довољно да одрази кризу и немаштину у којој живимо . Наравно , ту су и сатиричне и загонетне приче код којих се треба добро замислити да би се схватиле . А те речи нису стварно празне . Оне су , попут карикатуре , такорећи без речи .
II део са насловом ЦАКЕ БЕЗ ДЛАКЕ Пешић је посветио епиграмима и епитафима , опет кроз сатиру и хумор у стиху , шалећи се и на свој рачун , на пример , епиграмом : ДИВЉЕЊЕ Понекад се сам себи задивим , поред свега ја још увек живим ! али и епитафом , испеваном уопште човеку : Овде лежи човек који више смрти се не боји !
III део књиге чине најкраће јапанске књижевне форме : танка , лирско петостишје са 31 слогом ( 5-7-5-7-7 ), најпопуларнија форма данас у Јапану , са традицијом дугом 14 векова , хаику , најминималнија и у свету најраширенија јапанска песничка форма ( 5-7-5 слогова ), сенрју , шаљиви хаику , хаибун , комбинација прозе и хаикуа . То је поглавље РАДОСТ ЖИВОТА којим на посебан начин примећује свет у коме живимо хватајући тренутак истине : Откуцава сат - од живота откида делић по делић али и спознаје реалност пролазности :
4