25 | Page 3

НОВЕ КЊИГЕ : НИКОЛА ЧД ПЕШИЋ - СРЖ
Рецензија : Драган Ј . Ристић МАЛЕНКОСТ ЖИВОТА
Приликом примања Нобелове награде за књижевност Иво Андрић је у својој „ Беседи “ рекао и ово : „... испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида људи причају људима . Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама , али потреба за причом и причањем остаје ...“ Да ли ће се писац распричати надугачко и створити роман , или ће неком кратком формом обележити ову нашу стварност , остаје свакоме на вољу . Никола Пешић се свесно определио за најкраће књижевне форме . Он стално бележи своја запажања , размишљања , утиске , а у којој ће се књи-жевној форми то оваплотити , не зависи од њега : некад изнедри афоризам , некад кратку причу , епиграм , епитаф , хаику , сенрју , танку , загонетку , ана- грам ... Зато је одлучио и да их све стави у једну књигу . Књигу под заједнич- ким насловом СРЖ где ће нам и само име сугерисати шта то читамо . А не можемо и не треба да је прочитамо одједном . Језгровитост израза тражи размишљање . Ова књига свакако не припада приповеткама , романима и другим преамбициозним делима , каквих је код нас сваке године све више .
Пешићева интересовања и реаговања су разуђена , књижевне форме које он користи су често намерно недоречене , препуштене читаоцима да их у мислима допишу , да их реше или их у нашој друштвеној збиљи препознају . Далеко је то од поплаве фантазмагоричних романа који су данас популарни , који се највише продају , по њима филмови снимају ... Али они се прочитају и забораве , а најкраће књижевне форме , које нам Пешић представља у књизи СРЖ , натераће нас да застанемо , посветимо им више пажње и да стекнемо накнадни увид у право лице стварности . А у овој нашој стварности заиста не недостаје ни апсурдности ни гротескности !
Вратимо се опет Андрићевој „ Беседи “: „ Свак прича своју причу по својој унутарњој потреби , по мери својих наслеђених или стечених склоности ; свак сноси моралну одговорност за оно што прича , и сваког треба пустити да слободно прича .” А ишчашеност овог нашег времена тражи и ишчашено писање о њему .
3