SRE?UJEM MISLI KOJE BIH DA PODELIM S VAMA U OVOM BROJU NAJUKUSNIJEG ?ASOPISA... U NJIMA SE ZAPLI?U(I SAPLI?U) LJUDI I DOGA?AJI, SVAKI JOŠ UNEZVERENIJI, UŽURBANIJI I HAOTI?NIJI OD PRETHODNOG. OTKUD TO NAKON USPORENOG LETA? A, da – veliko S. Odnosno – septembar. Škole su ponovo popunjene, petnaestodnevni godišnji odmori završili su se za zaposlene i za njihove nadre?ene, studenti jure uslov za upis na narednu godinu i, ukratko, moglo bi se re?i – stres se vratio u svakodnevicu. Zapitam se zašto je Tvorcu bio neophodan ovaj ose?aj? Ako se osvrnemo na medicinske dokaze, prona?i ?emo da je stres jedan od glavnih optuženih za povišeni krvni pritisak i ?itav niz psihi?kih i psihosomatskih poreme?aja. Da li je mogu?e da je u Velikom planu nastanka baš on osmišljen tako da bude isklju?ivo negativan? Da ljudi ništa pozitivno nemaju od njega? S obzirom na opasnost da potpuno skrenem u filozofske aspekte ljudskih nagona i motiva (i da za posledicu budem „zaboravljen“ u ovom broju od dragog urednika), ostavljam vama, dragi ?itaoci, da potražite odgovore, a ja se vra?am na borbu protiv velikog S. Kako pobediti stres? Popularno pitanje s nepopularnim odgovorom: Nikako! To je nemogu?a misija (?ak i za Toma Kruza), ali to ne zna?i da mu treba prepustiti da uhvati zamah i odvede naše telo i um u mra?na prostranstva. Stvaraju?i ovo stanje, Tvorac je u prirodi predvideo i niz blagotvornih lekovitih biljaka koje ?e
ublažiti ovaj ose?aj, a ljudskom umu otvoriti vrata ka konstruktivnom koriš?enju snažnog nagona. Stoga vam predstavljam dve fantasti?ne biljke srpskih bašti i pašnjaka: MATI?NJAK – Ovaj ljupki ro?ak nane, žalfije i lavande nosi isto gr?ko ime kao i p?ela melissa. Otud je jedan od naziva za ovu biljku i p?elinja trava, p?elarica. Mirisom podse?a na limun, pa se u narodu još naziva i limun?ica. Mati?njak raste kao divlja samonikla biljka i kao kultura. Kao divlja, javlja se pored naselja, uz ograde, u svetlim listopadnim šumama, me?u grmljem... Kao kultura gaji se po mnogim baštama, a mama toplo preporu?ujem njegov uzgoj i na terasi jer ?e, uz sve druge blagodeti, doneti i svežinu popodnevnom odmoru i oporavku. Naro?ito su arapski lekari shvatili kakva se mo? krije u ovoj biljci; prvi su je prozvali „travom za srce“– ona ga ja?a, smiruje lupanje, odgoni teskobu u grudima. Proglasili su je i„travom za vedrinu“, pogodnom za ja?anje svih vitalnih organa, delotvornom protiv „crnih misli“, neurastenije, „fiksnih ideja“, glavobolje uzrokovane nervnom napetoš?u i gubitka pam?enja. Savremena medicina nije dokazala (niti opovrgla) sva navedena dejstva kojamože ispoljitiova biljka, ali nas raznorazna vekovna iskustva u?e da ona obnavlja organizam, vra?a snagu, deluje protiv gr?eva u raznim organima: srcu, želucu, žilama, živcima... Dobra je kod nesanice, umnog zamora, napada astme, kašlja. Ono što savremena znanja nedvosmisleno potvr?uju jeste prisustvozavidne koli?ine ruzmarinske kiseline, koja predstavlja jedan od najja?ih
antivirotika za koje znamo. Stoga –ova blagotvorna i lekovita, uz to i divno mirisnalekovita travazaslužuje po?asno mesto u „predgripnim“ danima, kao višestruka pomo? pri savladavanju velikog S. KANTARION – Kantarion ili gospina trava ve? odavno je poznat i priznatpo svojim lekovitim svojstvima. Ova lekovita biljka trebalo bi da bude ?est gost u našemdomu i da se rado upotrebljava za otklanjanje mnogih tegoba. Na prvom mestu nalazi upotrebu za le?enjerana, protiv opekotina, gr?eva u stomaku i bolova u želucu. Ovde moram da naglasim da u svim pomenutim slu?ajevima treba primeniti uljani ekstrakt kantariona, jer s e samo uljem iz ove biljke mogu preuzeti sve blagotvorne materije koje ?e pomo?i fizi?ko zaceljivanje vašeg organizma. S druge strane, vodeni ekstrakt (odnosno ?aj) kantariona se još od davnina koristi kao delotvorno sredstvo i proveren prirodni lek za blaže oblike depresije, i kao sredstvo za umirenje. Otac farmacije Paracelzijus veli?ao je mo? ove biljke, isti?u?i da njen cvet „usred leta skuplja sun?eve zrake kako bi ih dao ljudima za vreme tmurnih meseci“. Danas je unekim zemljama ?ak i zvani?no odobren kao lek kod blagih i umerenih depresija, a njegovu lekovitost priznala je i Svetska zdravstvena organizacija. S nadom da ste i u ovom tekstu našli nešto pou?no/zanimljivo/mirisno/ ukusno, do narednog ?itanja, pozdravljam vas! M. Marinkovi?
www.bestfood.rs
59