Тако би вратио нагомилане камате , а биће мало и за провод у вили на Женевском језеру . Уз све оне раскошне лепотице !
Но , не лези враже . Родиле банане и код других . Ајк Клантон се избезобразио . Нуди двеста долара по тони . Тулумба неће ни да чује . Гласине стигле до бесног света . Разочарани људи посекоше и попалише плантаже . Тулумба није стигао да побегне . Завршио је као десерт на инагуарационом ручку новог председника ! Одједном , ови догађаји изазваше скок цена банане на берзи . На шест стотина долара . Клантон схвати да се прерачунао . Изгубио је на разлици у цени коју би остварио да није уцењивао Тулумбу . Изгубио је и његовим смакнућем . Шест стотина , међутим , није хтео да плати . Уопште није куповао банане .
Конкурентске америчке и европске компаније искористише прилику . Откупили су целокупну производњу афричких и јужноамеричких произвођача . Али , та цена је била превисока чак и за њихове богате потрошаче . Банане су трунуле у радњама или су продаване испод набавне цене . Компаније су трпеле губитке . Почеше отпуштања радника , кашњења са исплатом , узимање кредита од банака . Потом нова отпуштања , смањивање зарада , неиспуњавање доспелих обавеза . Лихварске банке су узимале станове и куће радника који нису могли да плаћају рате кредита , фабрике и пословне зграде великих компанија прелазиле су у њихов посед . Клантон је ликовао . Није жалио што му се урушила империја . Кад је доживео да се његови такмаци батргају у блату и немоћи , ни сопствени крах му није тешко пао !
Криза се пренела на банке . Узалуд су заплењивали имовину несолвентних дужника . Коме продати јевтино стечене некретнине , аутомобиле , намештај ...? Џаба , будзашто стечена имовина када не можеш да је уновчиш . Отето – проклето ! Банке , једна за другом , затварале су своје шалтере .
19