БИБЛОТЕКАР РАДОВАН
Налетех на Радована , сасвим изненада , испред штанда издавачке куће која се искључиво бави штампањем и издавњем црквених и духовних дела . Затекох га како упоредо листа Библију и неку књигу од Николаја Велимировића . -Радоване , као да сте у земљу пропали ! – рекох му .
Не одговоривши ми одмах он обори преда мном поглед , па слично детету које осећа кривицу стаде да врти главом и тапка врхом стопала по поду . Потом подиже поглед и скоро плачним гласом рече :
-Е мој Срђане , свашта ми се издешавало ... Задржасмо се још мало испред истог штанда . Зрикава продавачица са густим и веселим брковима стаде да нам показује тврдо укоричене молитвенике , нудећи нам их по промотивној цени .
-Мммм , како само миришу ! Ајде , помиришите их ! – рече нам она њушећи књиге као да су тазе пециво које само што је изашло из пећнице .
Понудих Радовану да прошетамо и наставимо заједно разгледање сајамске понуде . Рачунао сам да би ми стари библиотекар могао помоћи да лакше пронађем неке од наслова за које тог дана нико од симпатичних продаваца на Сајму није чуо . Ипак , највише ме је интересовало зашто ми се толико дуго није јављао .
Њему као да би непријатно због моје понуде . Полако је подигао са пода офуцани ранац који је лежао бачен покрај његових ногу , пребацио га преко рамена па жмиркајући и мрмљајући тихо казао , као да се обраћа себи :
-Ма , и нисам ти ја баш неко друштво . -Тражим „ Покретни празник “ од Ернеста Хемингвеја .
Међутим , сви ми слежу раменима . – рекох „ навлачећи га “. Он живну на тренутак : -Хм , имао сам ја некад у библиотеци једно издање те књиге . Београд 1964 , тврде корице , одлично очувана ! Лепа је то књига ...
22