Схватих да је ово тема за научно истраживање па одустах а тада коначно после неких четрдесет минута стигох на крај првог реда и тако стојићи мислих када ћу у овом лавиринту пронаћи излаз . Сад сам гледала у врата и сунце је провиривало кроз њих али његови зраци ми нису могли помоћи . Искрено зажалих што немам у ташни неку књигу па да то изгубљено вријеме сачувам . Могла сам исплести шал за наступајућу зиму , могла сам ... у наредних четрдесет минута свашта сам могла . Нађох се у трећем реду који је наговјештавао крај мојим мукама . Гледам у почетни ред који је исти јер стално пристижу нови грађани . Одустах од прекоријевања саме себе што сам дошла раније . Запитах се колико се овдје дневно слије новца и гдје тај исти одлази . Разбијајући мали мозак са економијом ( јер ми у оваквим приликама не треба велики ) прође исти временски интервал и коначно добих награду : Шалтер ! Ту брзо заврших па онда уследи сликање . Онако измучена могла бих ту слику добро продати за потребе хорор реклама . А онда ми сниматељ каже : - Кажипрст десне руке ставите овдје . Ја збуњено бленем у њега и питам се шта ми овај говори ? Он понавља исто а ја и даље не схватам шта треба да урадим . Он видно изнервиран почиње да ми показује шта треба да урадим а ја се мислим које ми је десна рука и гдје ми је кажипрст . Механички урадих то што се тражи од мене и изађох на споредна врата . Тамо ме срете сунце оног истог неба , само што сам ја била изгубљена , дезоријентисана и нестабилна на ногама што је последица дугог стајања у једном мјесту . Мучила ме велика дилема на коју страну треба да идем да бих се вратила кући . Изгледало је као да сам у неком непознатом граду и да је ово сунце неког другог неба . Дуго ми је требало да препознам зграде око себе и кренем на праву страну . Остајет овдје !... Изгубљени у лавиринтима .
П . С . Писаћу поново кад се пронађем !
39