У ЛАВИРИНТУ
Остајте овдје !... Сунце туђег неба ... Сунце је гријало са мог неба и дан је кренуо да се ваља својим путем лагано и некако тромо . Ријеших да и ја у том лијепом дану опослим неке послове . Дошла сам прије 10 часова да будем међу првима и тако завршим чим почну рад са странкама али и други су рачунали вријеме исто као и ја па нас испред врата бијаше поприлично . Кад отворише ми нагрнусмо као овце којима је пастир смакао резу са тора . Ту се одмах налазио шалтер поште која је за вјеровали или не одлично обављала свој посао . Моје је било да кажем шта ми треба и да платим а испуњавање уплатнице они завршавају . Онда стадох у ред који је већ био дугачак . Кретање у том реду се није могло примијетити јер се нисмо помјерали .
Посматрала сам око себе и избројала десет шалтера од којих су четири била за рад са странкама . Четири шалтера за највећи град ?!? Да су четири пункта са по четири шалтера распоређена на различитим локацијама у граду било би прихватљиво и не би се стварао овај хаос у коме се губи драгоцјено вријеме . Остајте овдје !... Стајала сам овдје а жељела да одем из тог реда који се није кретао . Како је изгледало далеко сунце мога неба , помислих у загушљивом реду . Тада примијетиха да су у реду ду мене људи били окренути супротно , што ме запрепасти . Свима су леђа била окренута шалтеру а лице излазу , а у реду до њих они бијаху окренути шалтеру . Ово је за мене било изненађење јер сам први пут видјела овако наопак ред . Пошто имах времена на претек почех да рачунам колико човјек остави у свом животу времена на чекању по разним чекаоницама , станицама , на шалтерима ...?
38