БРАНКО ЋОПИЋ О СЕБИ
Родио сам се 1915 , у селу Хашанима , под планином Грмечом , у Босанској Крајини . Родитељи су ми били земљорадници .
Рођен сам , дакле , почетком првог свјетског рата . У то исто вријеме мој отац , као војник аустроугарске армије , борио се негдје на фронту у Карпатима , а мој стриц Ниџо , српски добровољац , борио се у српској војсци против аустроугарских завојевача . Тако су се два брата , налазећи се у двије зараћене војске , борили уствари један поред другога .
Тек пошто се рат завршио , мој отац и стриц Ниџо нађоше се поново заједно , у истој кући . Од њих сам добио своје прве играчке , месингане пушчане чауре и чуо прве ратне приче .
Кад ми је било четири године , умро ми је отац . Тако , заједно с млађим братом и сестром , остадох да живим поред мајке , дједа Рада и стрица Ниџе .
Стриц Ниџо знао је ваздан којекаквих народних прича и пјесама , а имао је доста и својих доживљаја , јер је био рудар у Америци и ратник-добровољац , па нам је у зимске вечери често причао до дубоко у ноћ . Да бисмо га одобровољили за причање , ми дјеца , чистили смо му ципеле , прали ноге и чешали га по леђима .
Тако се , захваљујући стрицу Ниџи , преда мном први пут отворио богати свијет који је створила народна машта . Видио сам змајеве , виле , дивове , патуљке , вампире , јунаке , чаробњаке ратнике .
Дјед ме је водио са собом да заједно чувамо овце . Трчкарајући за њим око гајева , по пашњацима , кроз шикаре и око потока , откривао сам богат и бујан свијет природе . О свему сам неуморно запиткивао дједа , а он ми је одговарао како је најбоље знао и умио . Тако ми је , на примјер , на моје питање о небу одговорио :
— Небо је везано за земљу кукама и ланцима .
Кад сам га питао да ли би се мјесец могао дохватити кад се спусти на ивицу бријега , он ми је сасвим озбиљно одговорио да би то било могуће . Тада сам ја начинио свој први план за освајање мјесеца : једне вечери , крадом , отићи ћу на врх бријега , попети се на највише дрво и докучити мјесец дугачким грабљама нашег комшије Лазе Угарчине .