НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
С
едим на двоседу , пијем пиво , гледам телевизор . Они политичари се опет свађају , мора да ће избори . Улази мој син , на уво налепио мобилни телефон , прича са неким . Ово му је већ шести за годину дана . Као да ради за неку фирму која производи те скаламерије . Ништа , не поздравља свога оца , тј . Мене , одлази право у своју собу . Па на шта то личи , какво је то зло време дошло ? Прође поред оца као поред турског гроба . Телефон му је главна занимација . То у моје време није било . Мислим јесте постојао телефон , нисам ја баш толико стар . Постојао је телефон , али онаj из два дела са продужним каблом . Када звони морао си да му приђеш па да разговараш , а ово данас мобилни на сваком кораку . Јој што је то занимљиво у градском превозу . Једaн прича како је данас успео из фирме да изнесе читаву аутомобилску гуму , друга се жали како је данас имала много посла па је успела да попије само четири кафе . Трећи се свађа са бившом женом , једна бакица грди куче преко телефона . Па то испаде да данас сваки кер има телефон . Ено и онај мој ( син , а не кер ) само их мења , а ја будала плаћам . Па шта ћу кад доће и каже ми да је комшија Зоки купио свом сину најновији телефон од 200 е . Шта ћу ја не могу да допустим да ми син има лошији телефон . Данас се људи цене по томе какав телефон имају . Ја се брзо разлетим по комшилуку да узајмим до прве плате , као цркао ми ауто па да га поправим . Донесем сину 220 е , кад он каже : „ Па шта је то ? То није ништа . Марку је ћале купио телефон од 300 е ―. Шта ћу ја јадан трчи до банке ( оне што одмах даје новац ) подигнем кредит па сину 350 е . Син ни хвала , зграби паре па трк у радњу . Враћа се из радње , неће ни да руча . Избуљио се у оно као да га оно хлебом храни . Он куцка поруке , а ја полако отплаћујем кредит . После месец дана дође син и каже : „ Марку ћале купио рачунар и то са плазмa екраном .― Какве сад има везе рачунар са плазмом , али не питам ја ништа . Трк у банку по кредит . Одемо у радњу и сину купим најбољи рачунар и две киле плазме . Не жалим паре . Да мој син не заостаје за комшијама . Стварно је чудо тај рачунар . Кад год уђем код сина у собу , а он стално нешто учи . Ако овако настави он диплому може одмах да добије , не мора ни да иде на факултет . Дође син једног дана па тражи штампач , не вреди морам да купим и Марку је отац купио . Још један кредит и син је добио штампач . Никако не излази из собе , већ шест дана има вирус , каже напали га неки „ Тројанци ―. Био сам се забринуо . Излечио се он , али опет не иде у школу . Уђем у собу да видим зашто не иде у школу , он каже да има да заврши још две мисије па ће онда да иде . Нешто се мислим , свака му част . Тако млад , а већ ради за државу некакве мисије и то преко рачунара . Мој мали је експерт за те ствари . Али после неколико дана чујем од Марковог оца да и Марко такође ради те мисије . Онда ја улетим код сина у собу и прекорим га због тога што и Марко ради те мисије , па се понудим сину што год му треба нека ми каже . Нећу ја допустити да Марко буде бољи од њега . Каже ми син да му треба интернет . Одмах сам му прикључио интернет . Он одатле сада скида нове мисије . Стварно је тај интернет чудо ! То у моје време није било . Била су само писма . Син ми каже да и овде постоје писма и то електронска , без папира и коверте .