– Ништа ја не поцењујем само диваним сâм са собом к ’ о да се играмо глуви ’ телефона , да не велим мобилни ’ без кредита . Кад си тако паметан , комшо мој , реци ми у којој то жабокречини су тренирале оне наше херојке близнакиње . Почеле су , јаднице , од корита , а о правом чамцу сањаше годинама . – Ћути , Панто , и зидови имају уши . – Зна Панта шта дивани . А тек оне наше боксерке илити како их оно зоведу тенкивода ... – Није човече , тенкивода него теквондо . Добро , добро , баш се добро туче та наша царица Милица . – Не туку се , човече , то оне само кобајаги мало ногама , мало рукама . – ’ Ајд ’ кад ти кажеш . А не питаш ди та наша златна девојчица живи са пуном кућом чељади . – Има о томе ко да мисли . – Има , има , али неће ? Сад сви присвајају њене медаље , а нико није им ’ о ни жуте ни беле банке да јој бар мало помогне . – Пусти те приче , било па прошло . Него , не рече ми што си се толико натумар ’ о до бирцуза и самопослуге . – Како и не би ! Пуна кућа гостију гледа Олимпијаду , а нико ни 100 грама кафе да донесе . А и сâм знаш да је у нас гост светиња . – А у том грму лежи зец ! Па није сваки дан Олимпијада , мој прика .
И тако се отегну к ’ о пасја кеса Пантина приповест како је јадник настрад ’ о од праћења и прославе Олимпијаде .
И да не дужимо . Освану диван последњи жежени олимпијски дан , а наш вредни гостољубиви домаћин , поново са чопором гостију на сред авлије , у ’ ладовини под настешницом од лозе , довикну , ал ’ да чују сви гости , жељени и нежељени , својој „ старој “ ( а млађа беше 5-6 лета од њега !): – Баба моја , ако су нам те ђаволске игре већ завршене , ’ ајд ’ мо ми да беремо бостан , а гости нек се сами служе , ако има шта !
Зинуше присутни к ’ о свраче на југовини и све полако један по један почеше се ’ ватати свог путељка , ко преко плота , ко правцем увек отвореног капиџика . Осетише гости да су претерали .
Кад се сви разиђоше , тек ће Панта својој старој : – Женице моја , имаш ли коју пару да купим две целе векнице ’ леба од 500 гр . Само док не продам оно јуне што сам га наменио за славу ? Ал ’ изгледа да нам слава брзо пристигла . – Неверниче један ! ’ Ебала те Олимпијада ! – ускликну с љубављу „ бакица “ и оде та тражи коју цркавицу у кућном фонду . Скрила штедљива домаћица од себе саме коју парицу „ за злу не требало “, негде на тавану под гредом , јер поче хукћући да преноси дуге мердевине од котобање ка повисоким таванским вратима . Срећом , нема у кући великог домаћина паора Панте – мишоња пишоња ! Да изгризу евриће .
Па ти види , прика мој , ’ оћеш ли опет звати госте на навијачку Олимпијаду !