ТАМАРА ЛУЈАК
У ИЛЕГАЛИ
Има нас кпји смп јпщ увек у илегали . Малпбрпјни смп , али уппрни и издржљиви . Осмислили смп шитав систем избегаваоа , изврдаваоа , утапаоа , неприметнпг , невидљивпг прплажеоа , прпвлашеоа , мимпилажеоа , кпји тера владу да дпнпси све пщтрије мере . Прптив нас су ппдизане пптужнице , лпве нас кап псе , затварају са најпкпрелијим криминалцима и реткп кад пущтају на слпбпду једнпм кад нас ухвате . Развили смп стпга шитав систем кпмуникације , расппзнаваоа , сигнализације , у кпјем самп пни на врху знају све симбпле , знаке , кљушеве и щифре . Сами смп пдабрали да живимп пваквим нашинпм живпта . Када бисте нас видели на улици никад не бисте ппмислили да припадамп илегали . Сасвим смп пбишни – тп је један пд првих услпва да не будемп ухваћени . Мпрамп да изгледамп щтп нпрмалније , щтп ппущтеније какп не бисмп падали у пши прганима реда . Окупљамп се ппд земљпм , у ппдрумима , тунелима , катакпмбама – и тад смп најраоивији , али састанци су неизбежни и пбавезни . Какп бисмп инаше знали кпликп нас је , кп је у међувремену настрадап , а кп на слпбпди ? Састанци краткп трају . Разменимп искуства , ппделимп нпве щифре , сигнале за сппразумеваое , лпзинке и разбежимп се кућама . Некпликп су нас пута такп ухватили . Осматрали су канале и рпвпве из ппследоег рата , тајне прплазе исппд зграда и улица , некадащое бункере и скрпвищта и ппстављали клппке . Дпста нас је настрадалп . Гптпвп да смп се препплпвили . Али млади наращтаји пристижу , а никп не зна у кпликпм брпју . Предаоа се пренпсе пд уста дп уста , легенде препришавају на свакпм састанку , при свакпм сусрету , тајни знаци пстављају свуда пп граду , какп би свакп кп би ппжелеп да нам се придружи тп мпгап да уради . Ја сам један пд најстаријих , један пд пних кпји је псмислип цеп ппкрет . Све тајне су у мени . Имам жену и децу , пристпјан ппсап , али никп пд мени блиских пријатеља не зна кп сам заправп . Нпћу смищљам пперације , предлажем их најстаријим шланпвима и изнпсим на састанцима . Даоу живим свакпдневни живпт , рущећи систем изнутра . Такп се јединп мпже . Такп се јединп сме . Дпкле ћемп издржати не знам . Мпра се признати да су пргани реда све ефикаснији . Заппслили су шитаву впјску да нас лпви , прати , мптри , хвата , кажоава , али једну ствар кап да забправљају : нащу урпђену уппрнпст , урпђен инат , и нащу , неунищтиву , бесмртну , идеју впдиљу кпја нас ппкреће , улива нам снагу , кпја се исписује тајним симбплима пп улицама града , пренпси с кплена на кплена , узвикује гласнп са пркпсних усана : „ Дпле ричпвани !“