17 | Page 110

Јутрос се посвађао са женом . Између одласка у лов и одласка ташти , бирао је прво . Сутра му као компромис следује ташта . Мршави је био задовољан тишином . Гурну два прста у уста и звизну . Из кукурузишта дојурише пси . Наставили су преко стрњишта , даље , ка потоку . " Пер Аспер ад Астра , преко трња до звијезда ", рече мршави док је у хладу шипражја чекао да га стигне колега . Дебељко се још више намршти . Пси су први стутњали кроз жбуње и улетјели у поток . Бућкали су по води . Два ловца се провукоше кроз стрму , потпуно обраслу обалу . Поток је готово пресахнуо због дуге суше . Ишли су узводно , газили по води . " Сад се лакше дише ", одахну дебељко . " Сви путеви воде у Рим ", рече мршавко , " Брзо ћемо до Петровог гаја , тамо мора бити нечега ." " Можда уловимо Јулија Цезара ", рече дебели . " Ти само можеш уловити дрекавца ", љутну се мршави , " Или ће дрекавац уловити тебе ." Дебели осјети хладноћу да га прожима , мање због густог хлада и бистре жубораве воде , више због бапских прича из дјетинства . Мршави се церекао , али његов осмијех му се заледи на уснама . Изнад њихових глава , нечујно , огромни сребрнасти диск готово је запињао за крошње дрвећа . Зајапурена црвена лица ловаца брзо промијенише боју у бијелу . Пушке им поиспадаше у воду . Нагнаше у панични бијег , назад , низводно . Падају по води . Дебели се хвата за трегере мршавог . Мршави га гризе по руци да се искобеља . Четвороношке се извукоше уз обалу потока . Избили су на њиву покошеног жита , са које су и дошли .