17 | Page 109

ИСТИНИТА ЛОВАЧКА ПРИЧА

Ц окуле тромо ударају по прашњавом путељку и остављају шарени траг за собом . Понекад заискри варница при судару са каменом . Дебељко , власник овог огромног пара обуће , често застане , скине ловачки шешир са ћелаве главе и брише грашке зноја . Лице му у грчу , маскирна кошуља слијепила се уз незграпно тијело , пушка о рамену . " Де , стани мало ", викну свом мршавом , ниском колеги , тридесетак метара испред , који граби ситним , жустрим корацима . Овај се окрену : " Шта је опет , побогу ", рашири руке ка дебељку , " Касно Јанко на Косово стиже ." " Зар није био Марко ?" промрмља дебели . " Јанко је био , Јанко ", одрежа мршави , " Да смо кренули на вријеме , већ би у сеоској крчми одмарали уз ' ладно пиво и ловину у врећи . ' Ко рано рани , двије среће граби .' " " Рекох ти да ми се телефон искључио и није се активирао аларм ", правдао се дебели . Мршавко га је нервирао пословицама . Стално их је сипао из рукава , којих узгред није ни имао . Био је го до паса , у једнодијелном радничком комбинезону , са гуменим чизмама на ногама . " Какву ћеш срећу ти уграбити , и не личиш на ловца ", дебели прихвати чаркање . " Није важно какве је боје мачка , важно је да лови мишеве ", поучи га мршави , " А , мени се чини да је тебе твоја мачка јутрос држала у кавезу , па си једва нашао кључ ." Дебељко заћута и љутито стисну песницу .