Ја наставих да ходам даље , ка капији , осврћући се за собом . Стајаћој колони испред мене видех крај , али иза мене она беше бескрајна .
Пред капијом стајаху двојица чувара дививског раста и ђавољих погледа . Обучени у некакве тамне униформе и користећи се снагом својих ручерди подизали су сиве људе са тла у вис и истресали их попут џакова . Пошто би утврдили да из ових ништа не испада чувари би их пропуштали кроз капију , Тамо су их дочекивали и некуд одводили ћелави и потпуно наги кепеци , обувени само у зелене , гумене чизмице .
Стао сам уз жичану ограду покушавајући да назрем шта се дешава унутра . На десетак метара од мене стајао је голоруки див , обријане главе и зарастао у брадурину ватрено црвене боје . Око голог паса беше му везана кожна кецеља , а на ногама је имао обувене плаве , гумене чизме . У густо истетовираним и набреклим ручердама држао је огроман маљ . Испред њега стајало је ситно напрсла бетонска плоча , попут издигнутог постоља .
Голи кепеци доведоше једног сивог човека и скинуше мантил са њега . Наго тело беше му баш попут лица , потпуно сиво и чвораво . Затим га немог положише на плочу пред дива , који заману ручердама и удари га посред стомака . Уместо крика до мене допре звекетав звук ударца маљем о тврд камен . Див заману још мноштво пута , не пропуштајући прилику да потпуно непокретног човека под собом изудара од главе до пете .
Помисливши како је див вероватно првим ударцем убио човека под собом ја стадох да вичем и рукама тресем жицу . Намеран да зауставим даље убијање потрчах према капији где избегох споре дивовске руке , али не и брзе ножице кепеца . Слично гомили мрава када се окоме на инсекта много пута већег од себе , гомила њих се бацише на мене . Подигоше ме ручицама изнад својих ћелавих глава и проведоше ме ограђеним простором у коме беше још мноштво дивова са маљевима у рукама којима су тукли по голим , сивим људима пред собом .
Кепеци ме доведоше пред оног дива са истетовираним рукама . Свезаше ми руке и ноге и полегоше ме на бетонско постоље пред њиме .
Див ме упита шта тражим овде . Копрцајући се свезан одговорих му да сам дошао из чисте знатижеље и да нисам ни слутио да ће пред мојим очима да убијају људе . Див се на то насмеја , па рече :
- Нисмо ми убице , ми смо каменоломци . Ми не убијамо , ми само ломимо камен у људима . А ти сигурно ниси дошао без разлога у наш каменолом . Нико овде ни не долази без разлога , а и ко дође врати се још мноштво пута .