ВЛАДИМИР БУЛАТОВИЋ БУЧИ
КАМЕНОЛОМ
У камену ништа људско , у људима све камено . Иво Андрић
Шетајући градском улицом , право са бетона , закорачих ногом на некакву пољану , која се попут непрегледне и глуве слике изненада прострла предамном . Газио сам осушену траву мусаву од прашине којом се попут каквог несташка играо ветар , пунећи ми њоме грло . Сунце , непомично и бледо , стајало је на беличастом небу , делујући потпуно незаинтересовано и равнодушно за дешавања под собом .
Негде из даљине допирали су ударци чекића , тукући реско и равномерно . Радознао о чему је реч пљунух на суво тле па кренух ка звуку .
Успут сретох групу неких сивих људи . У тамним , дугачким мантилима , погнутих глава и голих потиљака , зурили су пред собом и без речи тешким корацима ишли један покрај другог . Обрадовах се што сам добио друштво , па приђох једном човеку , кепавом и учинило ми се мање сивим од осталих . Упитах га срдачно куда су се то упутили . Он ме ни не погледа већ само настави да вуче ноге по прашини , као да их тегли .
Пратећи групу , попут чергарског кера који као пратња обилази караван , угледах још мноштво сивих људи . У мањим групама , мада нешто тамнијим , лагано су нам се приближавали погнутих глава , придружујући нам се у путу . Са рукама у џеповима својих такође тамних мантила , трудили су се да одрже равномерно одстојање један од другог и да не нарушавају мени чудан поредак . Група је полако и глуво расла у масу .
Би ми досадан тај њихов мук и та њихова засебност , па се одлучих са стране да запевам и тиме мало разбијем глувоћу пута . Напех се и отворих уста , али сем гргољања прашине и сувог кашљања у мом грлу ничег другог није било . Помислих да ми је јасно зашто су нема толика уста .
У даљини полако поче да се назире некаква правоугаона контура . Попут непознатог брода који нам се са морске пучине лагано примиче у сусрет , постепено су се издизали бетонски стубови међусобно повезани жицом која је ограђивала простор за који сам наслутио да је некакав радни логор .
Маса сада полако и без гурања стаде да се скупља у колону која је бивала све спорија , да би на крају потпуно стала .