ДАНИЕЛ КУЗМАН
Како је мој другар Влада Лењин " окрвавио гаће " на дубровачком ратишту
Наравно , не ради се о оном Лењину , него о мом другару Владимиру Илићу званом Лењин .
Ратна деведесет и нека година затекла га је у Никшићу , где је тада живео са родитељима . Беше време бурно , психоделично ... са малих екрана стизаху хипнотичко-опсесивни ритмови турбо фолка , прећутно подилажење најнижим страстима и суптилно позивање на ... разне паметне ствари .
Једног дана , под утицајем гајбе млаког пива , цео трећи разред његове школе одлучи да се добровољно пријави на ратиште . Мој другар је пожурио да јави радосну вест оцу : - Ћале , реци драгичка ! Пријавићу се у добровољце ! Хоћу и ја да идем на Дубровник !
Са друге стране жице - чуо се само дубок уздах и онда очеве помирљиве речи . -Добро , сине ... него сачекај да дођем кући , да ми све испричаш натенане .
-Нема проблема , ћале !
Завршише се часови , момци са треће године искапише још понеко пиво а онда се уморни Влада звани Лењин одвуче кући . Био је веома задовољан самим собом и једва је чекао да му се отац врати кући .
" Отац се сигурно поноси мноме !" - мишљаше Лењин .
У неко доба - ето га ћале . У руци му дебела букова летва . Без речи је пришао Лењину : -А ти хоћеш на ратиште је ли ? Дођи овамо ...
Бам ! Трас по леђима ! Трас по задњици ! -Јао ! Куку ! Шта ти је ћале ? -Трас ! Дум ! Трас !