СНЕЖАНА СТАМЕНКОВИЋ ЈОВАНОВИЋ
ОДА ЗИДУ
Драги Зиде !
Ти си се већ давно опробао у овом послу а ми тек сада знамо да кроз Тебе не смемо само главом јер ће нам ( ћемо ) се к ¢ о ономад ( п ) обити . Истина је да има много начина на које се Ти можеш употребити ( Зид плача , Велики кинески зид , зид ћутања , звучни зид , главни , потпорни , покретни , преградни ...), али боље је иако не верујеш , да свако од нас остане где је , бар засад .
Да смо знали да не треба само главом већ би се до сада пет пута опаметили . Е , назидало би се ту памети иха ха , а намножило се и глава и ... Ето тако би Ти изгледао да си се одржао , права ЗИДОМАНИЈА . Зато смо Ти опевали тело онако у друштву иако си био сам кад си нам претио пиштољем . То нам је помогло да упознамо и Твоју мрачну ( а можда и тегет ) страну , али Ти си наш зид па ти опраштамо због првобитне идеје која је имала „ ону “ васпитну црту што смо се и уверили из Твојих остатака који ће нас заувек подсећати на оно време узвишених идеала док најзад и они не попусте и препусте зубу времена .
Ми тучени и поучени остали смо да ствар истерамо на чистину , окусили смо шта је имало за окусити , ударали смо а било је заударало , али и даље не знамо да ли је боље са Тобом или без Тебе ?
УТУК НА УТУК А лала : Бело к�о �леб ? А соса : О како ! А лала : О дај бел� �леб јадо !!! А соса : Нада је терет , е јадан . А лала : Иш , и ту ми мутиш и ... А соса : Е бесан на себе .