МАНОЈЛО : Из Вероне ! ЈА : Шта ћеш ти у Верони , аман брате ? МАНОЈЛО : Ништа ме не питај ! ЈА : Нећу те питати , али одговарај ! МАНОЈЛО : Награисао сам због деде по кеви ! Онако фосилан , оперисао је срце на Дедињу . И , уместо да се бар мало примири , венчао се са Молдавком , Отилијом ! Невоља је једна другу престизала , па су одлучили да медени месец одбашкаре , мож ’ мислити , у Верони ! Чим су тамо стигли , наравна ствар да су се улетвосали и мој ти је дејка умислио да је Виљем Тел с Мораве ! Русвај је настао кад је госпи свога витешког срцашца , наместо јабуке , на главу турио неотпечаћену флашу са шампањцем ! Онда је распалио из „ тетејца “, не мож ’ прецизније , у младино шкембе ! Невестин допринос читавом случају је да је у паду ухватила флашу , не допуштајући јој да се разбије , пре поласка на рандеву са Репоњом ! Али младожењи не беше до пића јер га је трефио моментални инфаркт са фаталним последицама по живот . ЈА : И , откуд ти тамо ?
МАНОЈЛО : Позван сам због обдукцијских формалности . ЈА : А кад је са ’ рана ? МАНОЈЛО : Неће тако скоро ! Јер , пошто су ми дедушку кремирали , ја сам ти са урном већ кренуо кући , ал ’ сам ућоркиран ! ЈА : Како , наопако ? МАНОЈЛО : Знаш как ’ и сам баксуз ! Уштопали су ме , као , због редовне рутинске контроле , јер коме „ Спачек “ стар триес ’ година , не би био сумњив . И , да видиш чуда , провера возила је глат протицала све док не спазише пехар са пепелом ! Муријацима је сунуло у памет да је посмртни прах , заправо , хероин , и скембали су ме док си рек ’ о „ блуз-гњуз “! Није ми помогло ни то што сам им пружио на увид умрлицу , патолошки налаз и фискални рачун крематоријума . Они знају своје , јер су већ имали сличне случајеве с лисјем нашег горја ! ЈА : И ’ де си тренутно ? МАНОЈЛО : Одмарам се у истражној прдекани , док чекају да се неки форензичар врати са одмора и утврди право чињенично стање . Не би било страшно да ме преко ноћи не дрмуса Анте из Равних котара уз претњу да ће ми отшарафит ’ главу , јер хрчем и шиштим као да сам прогутао претис-лонац ! Мир немам од њега . Ево , и сада , инзистира да му препустим брзоглас , да се конзултира са одвјетницима ! Зато , ајд ’ уздравље !
Објашњавам мајци шта се догодило . Она само успе кроз плач да изгрца : - Ала смо батлије ! Преседну нам скоро сваке Задушнице !