ПРЕДРАГ Ж . ВАЈАГИЋ - ЦРВ У БРАЧНОЈ ЈАБУЦИ
Да сам , као сваки нормални мужјак , пуштао нокат на малом прсту сад бих имао чиме да се , у великом стилу , прекољем . Пре него што сам се нализао горких тинктура , поседовао сам своје ја , можда не тврдо као кљова , но способно да ту ( а и тамо ) пенетрира . Умео сам ( искључиво шаком ) да лупим о сто , истерам мак на зубни конац . Ти дани младалачког дрча одоше у тандарију чим допустих да будем третиран као лањски тампон . Моја животна беванда исувише је танка , па схватам зашто Французи вино пресечено водом зову - ушкопљеним .
* Уписницима у папуџијску гилду саветујем затирање импулсā из срчаних раздељака и доњег абдомена . Обасута обожавањем и светим снисходом , свака дама преохоли преко своје запремине . Нипошто не смете навући каверну ’ жентлменства . Нека , без обзира на перипетије вољења , женка све своје кофере собом носи , сама центрира ауто , столицу док седа или капут на чивилук , јер ћете о њему , у супротном , сами висити док вас инквизицијским клештима чупа лични цензор , верски фанатик и комесар . То што је у провидној сатенској ( а заправо - сатанској ) спаваћици - не умањује извесност ужаса . Укините , ако свога знате , романтику дугих мајских шетњи под првим пахуљицама , кад птице певају као пошандрцале , а ви газите по керосеринама и прстима просјака . Не верујте каскадама свећа , јер су оне и у цркви знак поповског дила са воскарима . Или игноришите ове савете , све док вам се самопоштовање не развеје попут маслачка .
* Предаци се , стратешки распоређени по хумкама , преврћу као кегле . Рођена баба ми се , само ако ручак загори , одметала у шуму док деда не затури секиру . И отац ми је био горско звере , мајку држао на курбанском ужету , па је после њега ДНК уфитиљио остављајући на дну покусне тацне црвићатуберана , персону нон грата и у домовини трулежа . Стално бих да угодим , а никако да погодим . Од мене више самопоуздања има јагње залутало у вучји регрутни центар . Ако се супруга намргоди или мало садржајније накашље – комињам душу из њедара и сатима се преиспитујем шта сам погрешно рекао или помислио . Чим је заболи глава , прикључујем се ( као једини пунолетан ) банди наркомана у препаду на апотеку . За њу мора да има , или има да ме нема . Стојим док она једе , као да је државна химна , а не жена . Од њеног погледа колена ми се преклапају попут бритви .