Родитељи су му , давних година отперјали у Берлин , и повели малог Радета са собом . И тако , мали Раде је одрастао у богатој Немачкој , запослио се и израстао у великог Радета ... а онда је дошло време да се служи војска , па је по сили закона дошао да одслужи своје .
Но , чим је дошао у касарну - било му је јасно да је његово познавање српског језика ( који се тад звао још и српско-хрватски , хрватско-српски и хрватски ) недовољно . Једва је састављао просту реченицу и редовно је наше " у " изговарао као оно немачко " ü ", нит " и ", нит " у " него нешто између . И трудио се , паћени Раде да што пре савлада , то јест да се што пре подсети српског језика , али то није ишло тако глатко . А војници к ' о војници , уместо да му помогну - они почеше да га максимално зајебавају . Е , зато је Раде радо долазио у војнички клуб - и ту је налазио људе нешто блажих нарави који су му помагали да учи језик . Но , Раде је од свега - најбрже и најрадије учио псовке . То му је најбрже улазило у уши . А највише му се свидела стилска фигура " све ми је докурчило " што је он изговарао овако : " све ми је докüрчило ". Ту је још додавао јужно- србијански нагласак на оно " ü ", па је угођај био комплетан .
И , тако питају га - " како си , Раде " а он ће " Ма пусти , све ми је докü рчило ".
Или , питају га . " Земљаче , како је на обуци ?" - а он ће " Докüрчило ми је "
На крају му је овај израз постао поштапалица па га је , у скраћеном облику , користио у скоро свим приликама .
-Здраво Раде , како је ? - он одговара : - Докüрчило је . -Јеси ли очистио снег ?, а Раде ће -Да . Докüрчило . -Ајде с нама на ракију ! -а он : " Ма , докüрчило "
Е , сад , замислите тог и таквог Радета у Војничком клубу - среће се са гуру- Дејом . Дејо почиње причу о Индији , Раде га у почетку слуша и прати а онда почиње да се смућује .