ДРАГИ МОЈ ДНЕВНИЧЕ
Недавно чишћења моје собе ме је довело до једног интересантног проналаска-мог дневника из трећег разреда основне школе.
Када сам са мамом кренуо да чистим, нисам очекивао да ће се нешто занимљиво догодити. Међутим, када је мама нашла једну свеску на полици изнад мог радног стола, показало се да нисам био у праву. Та свеска је, запаво, мој дневник, који сам водио за време зимског и летњег распуста 2006. године. Мислим да га нисам отворио од тренутка када сам исписао последњу страну и због тога сам сада одлучио да прочитам од прве до последнје стране. И нисам ппогрешио. Ко би реко да само петнаестак минута читања и тако мало страна (сваки дан је описан једном страном) има такву моћ. Реч која ми је прва пала на памет, а којом бих описао оно што сам прочитао је генијално. Наравно, не мислим да дневник садржи генијалне идеје, већ мислим на то да имам тачан увид у себе са непуних десет година. Не само да сам читао како сам проводио дане, него сам знао и како сам се осећао, а и како сам размишљао. Готово свака реченица је у мени изазвала неку реакцију. Неке су ме одушевиле, неке су ми биле симпатичне и смешне, а доста њих је пробудило осећања. Изненадио сам се када сам видео да сам користио изразе као што су пре свега и распеван, занимљива ми је била моја решенопстр да постанем пливач, подсетио сам се преданости са којом сам читао књиге о Харију Потеру ( које су ми још увек омиљене), а наишао сам и на крајњи израз недостатка инспирације, јер сам за једанаести јул написао само:,, Данас је био много досадан дан!!!“. Ово је само део свега што сам прочитао. Било је ту још доста ствари које о којима сада нећу писати. Када сам завршио са читањем дневник сам вратио на полицу, свестан колико ми вреди и са увереношћу да га сачувам што је дуже могуће, а надам се до краја живота.
До пре неколико дана нисам мислио да је једна од највреднијих ствари које поседујем дневник који сам водио у трећем разреду основне школе, али сада знам да је тако.
Јеремић Иван IV4
10