ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ 8. РАЗРЕДА
Школа ученику понекад тешко пада као обавеза. Али кроз године које се проведу у њој,цело биће
некако срасте са њом,она се упије својим дахом у нас и отуда носталгија уочи растанак са њом. Последња
екскурзија у основној школи са одличним дестинацијама и трајањем од три дана,остаће у нашим мислима. То
је време нашег дружења,упознавања природе и окружења,упознавања начина живота и рада људи,прошлости
нашег краја.
На дуго ишчекивано путовање кренули смо из Јагодине 28.10.2017.године. Време сунчано,лепо као
створено за нашу авантуру. У аутобусу смех и песма као наш верни пратилац.Прелепи пејзажи мамили су нам
погледе и сваки нови километар који нас је удаљавао од куће,зближавао нас је више и давао нам слободу.
Првог дана смо преко Крагујевца стигли у манастир Враћевшница са црквом Светог Ђорђа.
Опкољен шумом тешко га је издалека приметити у долини Враћевшничке реке. А затим село Струганик и
родна кућа српског војводе Живојина Мишића,која је данас споменик културе од великог значаја. На
интересантан начин водич нам је објаснио све што би требали да знамо о овом српском војводи. Из
Струганика врло брзо смо стигли у прелеп равничарски град Ваљево.Обилазак града,шетња поред Колубаре и
посета музеја I српског устанка.У музеју смо се путем излагања нашег водича упознали са разним
занимљивим предметима,одећом,многобројним справама из тог времена.У тамници са ланцима смо се мало
позабавили са њима,стављајући их око руку и глумили познате српске јунаке Илију Бирчанина и Алексу
Ненадовића који су и сами ту били затворени.
Манастир Враћевшница
Ваљево
Струганик
После ручка и кратке вожње стигли смо у село Бранковина,завичај многих личности српске
историје и културе. Обишли смо гроб наше познате српске књижевнице Десанке Максимовић у дворишту
цркве Светог Архангела. Наставили смо са обиласком њене родне куће и старе сеоске школе коју је похађала
Десанка,а чија унутрашњост је претворена у музеј. После упознавања са животним и књижевним путем
песникиње,казивали смо стихове њених познатих песама.Занимљиве су нам биле мале дрвене столице –
троношци,на које смо могли и да седнемо. Видели смо старинско перо и мастило за писање,велику
рачунаљку,а са осмехом смо исписивали прстима своја имена преко песка у великој посуди. Истог
дана,предвече смо отишли у Мали Зворник. Нисмо баш били одушевљени смештајем у хотелу,али нисмо ни
пуно обраћали пажњу на то. После вечере имали смо журку после које смо у собама проводили време у
причању и смеху.
24