Следио је кратак пут до Сремских Карловаца. Испричали су нам
занимљивости о чесми која се налази у самом центру. Легенда каже да
ако попијеш ту воду ту ћеш се оженити-удати и живети. Тамо смо имали
паузу и могли смо да сами обилазимо Сремске Карловце. Након паузе
кренули смо пут Петроварадина . То је градско насеље из седишта
градске општине Петроварадина, града Новог Сада и Јужном Бачком
округу некадашњим утврђењем град поред Дунава. После
Петроварадина, кренули смо ка хотелу. Тамо смо се смест или око 19
часова. У 20 часова кренули смо на вечеру, а после вечере свако у своју
собу. Спремили смо се и изашли смо у шетњу до центра Новог Сада. Ту
смо се задржали око пола сата и кренули смо назад у хотел.
Следећег дана устали смо у 7 часова, поспремили собе и отишли на
доручак. Око 9 счасова кренули смо ка Суботици. У граду смо имали
пола сата слободног времена, а онда смо отишли до Градске куће. Ту
нам је водич испричао доста занимљивих ствари. Из Суботице смо
кренули према Палићу. Обишли смо ЗОО врт који је за нијансу бољи од
нашег. После обиласка отишли смо на ручак. Следеће место које смо
посетили је Зрењенин. Наравно да нам је свима била позната прича о
пиву... када смо изашли из аутобуса требало је да одемо до Царске
баре. Ка Јагодини смо кренули у 20 часова.
Свако место које смо видели и посетили лепо је на свој начин, свака
екскурзија је једно ново искуство и велико задовољство.
Анита Шорлић и Иван Рашић 7/2
ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ 8. РАЗРЕДА
1.дан
Кренули смо из Јагодине у 7:30, испред спортске хале „ЈАССА“.
Запутили смо се према манастиру Враћевшница који се налази у
подножжју планине Рудник код Горњег Милановца. Ту смо чули причу
монахиње о историји манастира. Изградња манастира је била велика
захвалница Богу због тога што су се по предању сви мештани оближњег
села са Косовског боја вратили сви до једног, живи и здрави, па је
стога Радич Поступовић подигао манастир Враћевшницу, а селу такође
дао исто име. Након овог предивног манастира наставили смо даље ка
Струганику где смо посетили родну кућу војводе Живојина Мишића. Ту
смо чули причу једног од потомака рођеног брата Живојина Мишића.
Сазнали смо да се школовао у Крагујевцу и Београду где је живео са
старијим братом, врло интересантна чињеница у вези овог нашег
великана је то да су га чак три пута враћали у службу из пензије. Када
смо завршили са разгледањем куће у којој је одрастао кренули смо у
Бранковину. У Бранковини смо чули причу о животу Десанке Максимовић
и видели смо гроб ње и њеног супруга. Такође смо сазнали да уз
бранковинску цркву почивају сви Ненадовићи од команданата до
књижевника и путописаца. Након обилоаска старе школе проте Матеје
Ненадовића, нове школе Десанке Максимовић, њихових гробова и
Десанкине куће , запутили смо се према Ваљеву.Ту смо посетили
Народни музеј града Ваљева и Муселимов конам.