ШКОЛСКЕ НОВИНЕ април 2014 | Page 7

ИНТЕРВЈУ СА ДИРЕКТОРОМ ШКОЛЕ

9.КОГА БИСТЕ ОД СВОЈИХ САРАДНИКА У ШКОЛИ ПОСЕБНО ИЗДВОЈИЛИ И

ЗБОГ ЧЕГА?

„Сарађујем са свим људима. Ја сам по природи човек који уме да ради у тиму. Могао бих да кажем да са петнаест служби делим заједничке вредносне ставове. Веома је важно да се директор и петнаест служби слажу око наставног програма. Имам добру сарадњу са психологом , педатогаогом, математичарима (што није пракса у свим школама) као и са осталим сарадницима. Списак оних са којим добро сарађујем био би подужи!“

10. ДА ИМАТЕ ЧАРОБНИ ШТАПИЋ, КАКО БИ НАША ШКОЛА ИЗГЛЕДАЛА И ФУНКЦИОНИСАЛА? Да ли би било много разлике?

„Могао би да се смањи обавезни обим наративних предмета ( географија, историја, биологија), иако стоји чињеница да наши ученици постижу одлучне резултате у средњој школи из ових предмета. Више бих волео да се настава предмета који траже вежбање (математика, физика, хемија и, нараво, српски језик) више обогати, можда, додатном наставом. Наставничко и стручна већа подржавају нове идеје као што је ваша новинарска секција. Многи лошији ђаци у секцијама нађу себе и заволе школу. Однос према школској имовини наших ђака би морао да се промени. Несхватљиво је да ђаци ове школе, који су већ трећу годину заредом најбољи по успеху на завршном испиту, остављају иза себе ђачке ормариће и школски мобилијар у таквом стању да мора много средстава да се издваја на одржавање школе уместо да се улаже у нову опрему. Спољни изглед школе би могао мало да се мења.“

11. ШТА БИСТЕ ПОРУЧИЛИ НАШИМ ЂАЦИМА И ЧИТАОЦИМА?

„Врло је важно да основну школу искористе као време за стицање основих знања из разних области. Било чиме да се човек бави, треба да буде образован. Треба веровати да ће доћи време када ће се у нашој земљи знање више вредновати. Треба да се баве и физичком активношћу, да се играју, да се више друже, а мање проводе време за компјутером.“

4

Чавковић, Анасковић, Вукосављевић, можда понети алкохол па сам купио шест „кока-кола“. Рекао сам им да изваде вина која су понели да их заменимо „кока-колама“. Ипак, нисам предвидео да ће још један ученик понети вино и ту флашу су попили. Срећом, то је могло да се поднесе.“