Успомене нижу се али мастило не иде
Јер ја живим у сенци своје несигурности
"Није довољно, немаш ти то у себи"
Чујем гласове, спутавају ме сенке
Осудиће ме друштво са којим мењала се не бих
за њихове погане језике и речи преке
Зашто погани језици спутавају ме онда
Да су сви несигурни да ли бисмо знали како
да своје идеје формирамо по друштвеној вољи,
како би наш живот напредовао, како би икада постао бољи?
Кад погледам око себе, видим мале победе,
Победе Теслине,
то светло које гори док сам ноћу будна
Победе Шекспирове,
јер због њега још B