јако су желеле да виде светло дана. Ова појава је обавезно била праћена поскакивањем
нервозних жила на врату.
Још једном је прелетео погледом преко целе чете. Знао је да је време. Тада је
генерал дао знак својој војсци да крене.
Не сме да ми се деси оно што је прошли пут, помислио је напето. То никако. И
даље не може да схвати како је могао да допусти тако нешто.
Рука му је била испружена, поприлично мирна уз само неколико дрхтаја, дисање
успорено. Толико је пута ово радио. Оружје у руци је било уперено у клечећу особу испред
њега. Душманин, као и сваки други. Прелазише га целог погледом и на тренутак се
заустави на његовим очима. А тамо, тамо виде бескрај неизговорених молби, кајања,
патњи. Пред њим је стајао човек. Полако спусти руку.
Тада се надмен генерал нашао на другој страни страха. Прочитао је све оно
неизговорено у очима. 4&4`tat,