првобитног одушевљења њеном снагом и сјајем, њеном добротом и искреношћу. Сети се
свих разговора, сети се како је и зашто заборавила себе и изгубила и свој сјај и његово
одушевљење. Преплашена и сломљена погледала је себе и схватила да се готово угасила,
да је готово дотакла Земљу и постала камен, да је оно што се заузврат томе што је добила
неизрециво од ње тражи да се одрекне своје топлоте, свог порекла и свог живота – да се
одрекне свега на шта је навикла, да се одрекне права на обичне речи и просте емоције.
Суочена са истином и својим страховима, схватила је да је тражећи неизрециво у
даљинама заборавила да га потражи у себи самој. У ковитлацу страхова и
супротстављених осећања, осетила је да губи равнотежу, док је изненадни пад није
пробудио из сна. Пробудила се високо на небу, толико сјајна да је збрисала ноћ и учинила
све звезде невидљивим, небо обојила светлоплавом, а Земљу обгрлила својом топлотом и
радошћу.
У том тренутку на Земљи, милиони сатова откуцали су подне, милијарде људи је са
осмехом поздрављало повратак Сунца, а тек једна од неколицине звезда падалица, сива и
хладна, са Земље је гледала шта је то њена тиха звезда постала.
Катарина Марчета III2, 17
ЈЕДНА ИЗЈАВА ЉУБАВИ
Бип-биип,бииип-бииип... Када спавате звук телефона је, чини се , гласнији и
иритантнији,тежи за игнорисати.То не значи да ја свеједно не покушавам.
Биип-биип-поново се оглашава досадна справица.Одустајем и окрећем се у
кревету. Отварам очи и посежем за телефоном у мраку. О,па то је само порука. Брзо читам,
иако сам готово ослепела од светлости екрана - ,,Волим те. – Немања.'' Молим? Читам
поново, па још једном. Пар минута само бело гледам у екран,не знам никаквог Немању...
34