Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 84

Нермина Омербеговић
ОПРОШТАЈНА
Празнина има Твој поглед
и звук Твог гласа...
На грудима
избледјели отисак
Твоје руке....

ШТА ЈЕ БИЛО?
Дивље смо се се љубили.
Као да нам је задње......
Држали за руке.
Смијали.
И Теби би довољно..
И остах те жељна...
Сами смо себе варали
да је то
све што нам треба.

(НЕ)ИСПУЊЕНА ЖУДЊА
Опијени страшћу
и ко зна чим још...
откривали смо сваки милиметар
тијела
оног другог...
А онда је истина, савјест
Или нешто треће...
кревете у којим смо
водили љубав
77