Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 57

аналитике и тамоизнесених посебности у оцјени природе, улога и
међуодноса трансценденталне аперцепције и трансценденталне
уобразиље. Од Фихтеа па даље, прво издање Аналитике... користиће се
као примјер за доказ тврдњи да је трансцендентална моћ уобразиље,
заправо, онај заједнички, а непознати корјен, чулности и разума.
Хајдегерова (ре)интерпретација ових проблема коју смо, сажето и
само у назнакама, управо изнијели требало би да нас приближи
разумијевању коначне форме трансценденталне филозфије, или
Феноменологије – како је Хусерл назива у Кризи европских наука. Са
становишта историје филозофије, Хајдегерови увиди у Кантову
филозофију говоре у прилог тврдњи да је Критика чистог ума и Кантов
критички концепт уопште нешто много више од обичног прелудија
феноменологији и савременим филозофским правцима изниклим на
њеним основама.

БИОГРАФИЈА:
Саша Лакета је рођен 1976. Завршио филозофију и социологију у
Бањој Луци. Ради као асистент на Филозофском факултету у Бањалуци,
постдипломац је на одсјеку за филозофију. Објављује стручне чланке и
есеје из области филозофије.

52