Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 33

ништа мање дречаво обојен, из кога вире дебеле цеви ласерских топова.
То га натера да се, превентивно, одвоји од групе и настави даље. Ускоро
угледа другу групу људи на путу. Већ по навици приђе и види да су то
некакви момци који се гурају. Жена на трећем спрату почиње да
вришти. Црвена је у лицу. Пријао би јој гутљај воде. Клинац на
трициклу стиже из дубине улице и стане да осмотри ситуацију. На глави
има капу са пропелером а у десници држи сладолед, лиже га и прати
радњу. Но, не догађа се ништа посебно и он, довршивши посластицу,
одлази. Јунак се осврне, да види шта се дешава иза њега али улица је
празна и он наставља даље, дође до угла и скрене.
Небо је боје разливеног туша, понегде светло. Ветар је хладнији и
носи папире и суво лишће. Јунак звиждуће корачницу. Девојке га
обилазе. Неке одлазе ван видокруга а друге журе да се прикључе гомили
на путу испред. Не застају чак ни да погледају блиставе излоге или
заводљива огледала. Јунак корача полако. Жуља га десна ципела. Ипак,
застане да види шта то гледа гомила. Жена са зембиље издиже се на
прсте и псује произвођаче који праве високе потпетице па поштеном
свету у равним сандалама заклањају видик. У средини круга 2 зелена,
буљоока возача лупају пацке саобраћајцу. Онда се 1 зелени пење другом
на рамена и вуче за уши службено лице које, на своју срећу, нема
бркове. Неко виче: "Зовите појачање". Мердевине од ужета висе из
летећег тањира који лебди изнад окупљених. Јунак, опрезан, иступа из
скупа и наставља својим путем. Убрзо угледа мању групу на путу и
зачује некакво кркљање. Приближивши се ви