Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 157

на врло високом нивоу, ствари које су имале економски смисао. Сада је
маркетинг понос државе.
Ф. Скот Фицџералд је знао да је Америка зависна од илузије.
Али зар није данас тачније рећи да Америка потпуно вјерује
сопственим лажима?
Када говоримо о вањским пословима, живимо у лажима све од
Другог свјетског рата. Можда неких пет или десет година након рата,
Русија је представљала идеолошку пријетњу јер је била врло привлачна
за неке сиромашне земље, нема сумње. А онда су јој услиједиле лоше
године. Руси нам никад нису били велика пријетња. Ипак, за више од
четрдесет година док се водио хладни рат, Американци су били држани
у увјерењу да се Америка бори за идеологију која треба да се освоји.
Тако се страшно много глупости полако спуштало попут лаве преко
америчких мозгова.
Велики дио људи вјерује у Исуса Христа. И вјерују да је саосјећање
највећа врлина. Али ми то вјерујемо само недјељом. А осталих шест
дана у седмици ми смо једна изразито такмичарска нација. Грозничаво
настојимо да зарадимо више од првог комшије. Култура је ријеч на коју
већина Американаца не реагује баш брзо. Европљани тачно знају шта се
мисли под културом. Они је имају у својој архитектури. Имају је у
превоју улице, а ми имамо бескрајне саобраћајнице јер је то најбржи
начин да се стигне до маркета. Стога постоји огроман осјећај кривице у
америчком животу, и та кривица је осјећај да нисмо добри хришћани.
Овдје смјеса Карла Рова - глупост и патриотизам - ступа на снагу.
Основна пропагандна машина политичких партија, посебно
републиканаца, је да охрабри народ да вјерује да смо ми једна
племенита, добра земља која жели остатку свијета само добро, да смо
Божји благослов, и да Бог тражи од нас да успијемо, јер смо пројекат
Бога. А испод тога увијек постоји неки стални осјећај срама, стални
осјећај кривице, осјећај да нисмо добри онолико колико се претварамо.
(Преузето у скраћеној верзији из часописа
The Paris Review, The Art of Fiction, No. 193,
2007)
Превод с енглеског Татјана Бијелић
Норман Кингсли МЕЈЛЕР (Norman Kingsley Mailer, 1923-2007),
амерички романописац, новинар, есејиста, пјесник и драмски писац.
Заједно са Труманом Капотом осмислио је форму приповједне
есејистике, чиме је дао допринос тзв. новом журнализму. Двоструки је
добитник Пулицеро