Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 132
идентитета, али са тврдим предзнацима хипокризије, лицемерства и
глупости, Бајац ће, на самом почетку романа, детектовати и иронично
апострофирати и у сфери данашњег и овдашњег вредновања књижевних
дела на популистичким листама читаности/популарности. Ово је
највеличанственији круг у нашој књижевности литерарним топ-листама
које се праве на све стране!
И на крају да се вратимо на сам почетак романа, где писац студиозно
и скоро посвећенички објашњава појам хедонизма, чега, у крајњем
исходу, није лишено ни само писање као такво, ако то оно већ и није у
сасвим извесној мери. Он се позива на очеве философије о уживању –
Епикуру и Аристипу по којима је хедонизам, у ствари, врховни,
симбиотички спој чулног и д