Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 125

конкретне објекте и премјештајући се из једног угла посматрања у
други.
Говоримо о невидљивим пролазницима, лицима оних чијег присуства смо свјесни али им не придајемо значај. Лутамо улицама и упијамо
ехо нечијег гласа, случајан поглед, пејзаж, мокре плочнике, псе и мачке
луталице. Несвјесни процеса урезујемо у своје сјећање понеки лик или
слику. Пролазници, бескућници, маргиналци, уличари, докони чудаци
на клупама у парку; све то улази у ову поезију која се излива пред нама
попут ријеке живота која носи све и свашта, као у пјесми Продаја улица:
Изненада су прогледали они/ које смо једва примјећивали по
прикрајцима/ По прљавим оковратницима/ И непрочитаним књигама.
У сталном кретању, корачамо кроз странице ове књиге, идемо у
шетњу, лутамо као добровољни бесциљни путници, пјесникиња нас
води улицама, парковима, путевима и путељцима; и као што каже у
пјесми Узалуд путељци: В