Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 104

Соња Јурић
ХТЈЕЛА САМ ОТИЋИ
Слијепљена
уз моју душу излизана хаља,
оклоп витешки,
постаје све тежа, постаје
неподношљива Варка.
Негдје
иза, скривена и удаљена
само дишем. Чекам.
Двоумим.
Између
нас двије варничи жеља
да једна престане.
Бити.
Скидам своју уморну
хаљину Живота.
Тисуће маски пада
на тло.
Моја стопала су и даље бијела
иако газе врући пијесак.
До сунца.
Хтјела сам отићи.
Отишла сам.

ИГРА СНА
Бездан. Силовита празнина.
У теби. Између нас.
Заодјевена у свечано рухо
Моја Каризма стишава
Побуну.
Против безумља. Против нас.
97