Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 101

ЗАВЈЕТ ДИВЉИНЕ
Плима дивљих коња
на зеленим реверима тла
Растапа ми вјетар на лицу
све што поглед дотиче
шаптача, дрвено седло
витеза побједника
Витким брезама
оивичени су километри
потковица
Љуби небо сазвијежђа своја
размршену гриву облака
везиљом ме називају
ткаљом чаробног ћилима
Бојом камена
дозван сапутник
судбину дивљака
уцртава у своје кораке
...којим добром
завјет пишем
крду којег више нема...

КЊИГА УТИСАКА
Отвара се блиједо
вечерња књига утсака
Величанствена си рапсодија
хране те боје виолине
Силазиш са чардака
на моје изворе
непозвана сјенка клизи
поред копија
величају те у славу
свих наших ратова
Погинули пред лавином
гнијевних погледа
души скровиште проналазе
у махуни чаробног грашка
94