Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 97

ПЕТАК
Ако ме неко тог дана примијети
нека ми слободно приђе и подсј
ети да је Петак и да сам два нар
една дана слободан да будем св
ој и мртав за околину Захваљују
ћи тој пажњи можда ћу већ сутр
а озарен суботом славити и у не
дјељу и то све због мајчице ноћ
и која ме сваке суботе чека раш
ирених руку и на звјезданом ћи
лиму држи до јутра да бих јој по
ко зна који пут причао успаванк
у о Петку у ког искрено вјерујем
јер је одувијек за мене имао најв
ише људског разумијевања мада
сви тврде да је четвртаст ћошкас
т црн и да не слути добру +++++

ДА
Ријеч која се сама намеће
и стаје на чело колоне
Дакаваца- драгано моја
и није тако безазлена
у часу кад сат посустаје
па тло измиче испод ногу
Кловна
који ти се са предумишљајем
ријечи – ДА
њежно увлачи под кожу
све док и сама
ДА ДА ДА
не кажеш
празнећи свој плави кипући балон
фррррр
одобравањем
ДАА - смисла

90