Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 68
Др Милош Бабић
О ТЕОРИЈСКОМ ОДРЕЂЕЊУ
ФИЛМСКОГ ЖАНРА
Поигравање жанровима данас је врло честа појава, па се из
класичног криминалистичког филма изроди хорор или се из љубавне
приче развије гангстерска сторија. Неки критичари сматрају да се ово не
чини како би се умањила једноличност једног жанра које он прописује,
него да се у току филма жанр једноставно истроши и претвори у нешто
сасвим друго. Мешавину жанрова и свих осталих карактеристика многи
критичари данас називају тарантизам, по аутору Тарантину који то
најчешће и чини у својим филмовима. Да ли су у питању утицаји или
чак плагијати? Ово питање заокупља многе критичаре. Проналазећи
сличности с уметницима попут Ланга, Годара, Хичкока, Кјубрика и
многих других, чије је филмове Тарантино као младић напросто гутао,
неки критичари често оповргавају и аутентичност његовог рада. Са
циљем да што прецизније можемо да се поставимо при одређењу неког
жанра филма покушаћемо укратко, у овом тексту, на то да укажемо.
У трагању за општом формулом правила која обликују жанр морамо
истаћи да су се кроз историју филма развијале разне теорије које су
покушавале да филмски жанр себи подреде и дефинишу. Тако су руски
формалисти, који су били чланови Друштва за пручавање песничког
језика, тежили да одреде уметност, да је понаособ предоче у својој
особености. У основи учења уметничко дело је скуп свих уметничких
поступака који су у њему коришћени. С обзиром да филм има своје
законитости по којима је структурисан, формалисти не узимају у обзир
наративну структуру у одређењу жанра, или тематски облик, већ се
базирају на основним својствима слике: фотогеничности и монтажи.
По овоме, одређење се заснива више на формалним појавама него на
садржају. Какав су став имали формалисти према жанру најбоље
сведочи писње руског теоретичара Пјотровског:
''Под кино-жанром подразумевамо скуп поступака који су у
потпуности део филма као одређеног жанровског система уметности, а
тичу се композиције, стила и предмета, повезаних са посебним семантичким материјалом и емотивним усмерењем. Да бисмо успоставили
кино-жанрове (...) размотрићемо како се у погледу монтаже и фотогеничности користе простор, време, људи и предмети у различитим
63