Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 34

ОНА: Само таблете, слаткице, малице, пилулице, видиш, чујеш.
(звецка)
ОН: За мене?
ОНА: Да, за тебе, душо, помаже ти правилно заборавити.
ОН: И што с тим таблетицама - бомбончићима?
ОНА: Само кушај.
ОН: Отровне су. Знам то, мада...мада ми не вјерујеш.
ОНА: Само у своју бол треба вјеровати, мили. Ако ти љубав приђе
одвећ близу, ако потом оде од тебе, ма како тихо, на прстима,
вјеруј у своју бол.
ОН
(збуњено): Мислиш да нам је већ успјело?
ОНА: Ма какви, погрешка. Заборављање, и тотално и селективно,
изгледа другачије.
ОН: Је л', а како изгледа?
ОНА: Не знам точно. Али, важно је само оно што се догоди...Важно је
да се ти ја сада лијепо, скрушено помолимо за њих, да им бог
подари лахку смрт.
ОН: Али ја, ја се не знам молити.
ОНА: Ништа зато. Погледај мене. Ево, овако, клекни прво и понављај
за мном: ''Оче наш, који јеси на небеси...''
(харфа, звона)
ОНА: Смири се, драги. Ми још нисмо ни свјесни што су нам
направили.
ОН: Хоћеш рећи, ми који смо изгубили свој живот...Ми морамо
опростити прво себи, а не знам како...заборавио сам како се
опрашта...И зато (кроз плач) остави ме на миру, љепота је твоја
отровна и те твоје очи у којима свјетлуцају сафири...ја...ја се тебе
бојим.
ОНА: Значи све хоћеш...одједном (весело)...може, како да не, колико
хоћеш.
ОН
(губи стрпљење): Е, умријет ћу а нећу знати што ти заправо
хоћеш од мене.
ОНА: Мир с тобом. Најприје ти морам поставити само нека мала и
сасвим безазлена питања.
ОН: На примјер?
ОНА: На чијој си страни?
ОН
(брзо): Неутралан.
ОНА: Сасвим.
ОН: Сасвим.
ОНА: Ето, видиш, опет лажеш. Нитко не може бити сасвим неутралан.
ОН: Е, па ја могу!
ОНА: То је стога што си овдје.
31