Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Página 32

ОН: Кажи ми само прву ријеч.
ОНА (опрезно): Будућност!
ОН: Био сам тамо у мислима и ништа нисам видио.
(Сибелијус. Акустика се мијења.)
ОНА: Да скухам каву?
(Прелазе у кухињу)
ОН
(у заносу): Јер хисторија је јурила у галопу...
ОНА: Али, то све мање звучи као игра! Зар си заборавио? Ми се
неозбиљно играмо озбиљне игре.
ОН: Ништа ја нисам заборавио...Кад припадаш дајеш себе потпуно.
Ех, како је лако и природно бити заведен и тако угодно.
ОНА: Угодно? (За себе): Полудио је. (Гласно): А можда, можда ти
сумњаш у мене...?
ОН
(изненађено): Ни говора!
ОНА: Онда пусти то и послушај ме, заборави!
ОН: Смијешно, која корист од тога. Заборавит ћу кад се вратимо.
Тада ћу моћи спокојно узвикнути, као с крижа, све је свршено.
ОНА: Па и било би да ти ниси дошао и све покварио.
ОН
(нервозно): Чекај, будало, сад ће вијести.
(Радио крчи, мијешају се станице као грмљавина)
ОНА (виче): Еј, доста ми је, знаш. Марш одавде, прогнаниче. (умирује
се полако, шмрца, изненада благим гласом) Гле, па ти, драги,
имаш моје лице. Фино, замијенимо се. Убиј се! (њезине потпетице ударају по плочицама) Ох, опрости, шалила сам се само.
Знам, глупо као и увијек. И опрости што сам синоћ гледала филм
умјесто да слушам вијести. Гутачи вијести размножавају се по
свим континентима брзином и прогресијом што изненађује
знанственике.
ОН
(дере се из купаоне): Ха-ха, опет си се четкала овом четком за
псе.
ОНА: Купила сам ју јефтино од једног Руса. (А онда изнервирана): Да
их ти ниси узимао!
ОН: Што?
ОНА: Не знам гдје су се дјеле те проклете пилуле.
ОН
(дјетињасто): Појео сам их.
ОНА: Не бих се чудила. Твој је апетит ненормалан, напросто чудовишан. Могли би те показивати на сајмовима, бар бисмо имали
неке користи.
ОН: Крче ми цријева.
29