Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 183
Алберти. Са обичном писаћом машином, дневником и лаптомом
пореданима у истом низу, написао сам 24 пјесме под заједничким
насловом ''Storefront Poetry'' за само неколико послијеподнева. Наравно
да је такво писање врло интензивно - назвао бих га бинџ (Binge)
поезијом - али изгледа да функционише у мом случају. Такође уносим у
дневник много засебних пјесама, односно њихове радне верзије, и
пишем новинске чланке и прозу (у смјеру довршавања обећавајућег
романа) на рачунару.
Путеви: Један критичар је вашу књигу назвао ''књигом
путовања'', алудирајући на утицај Алена Гинсберга на вас и ваше
писање. У којој мјери се слажете с том изјавом, и да ли се у
вашим осталим књигама налази материјал прикупљен с
путовања? Да ли бисте уопште могли да пишете да нисте свјетски
путник?
Џо Блејдс: Цитат Џорџа Елиота Кларка на корицама књиге под
називом From The Book That Doesn't Close заправо је преузет из његовог
приказа моје раније збирке пјесама Open Road West. Сложио бих се са
његовом изјавом јер она може да се примијени на обе књиге. У мом
случају, путовање представља неопходан саставни дио стварања
умјетности. Не бих се баш назвао свјетским путником јер сам до сад
посјетио само два контиинента. Гинсберг и остали представници Бит
(Beat) покрета са својим причама и пјесмама о путовањима
дефинитивно представљају један од утицаја на моје писање. Да сазнам
како бих писао да живим другачијим, мирнијим животом, вјероватно
бих морао да такав живот проживим. Путовање кроз живот свакако
захтијева физичко путовање, али увелико помаже кад је неко свјестан
окружења и зна како да посматра ствари.
Путеви: Иако не дјелује да имитирате друге пјесничке гласове,
одређени књижевни утицаји, стари или нови, вјероватно могу да
се нађу у оном што напишете. Можете ли да издвојите неке од
њих? Да ли су они амерички, канадски, или...?
Џо Блејдс: Наравно да сам подложан канадским, америчким и
британским књижевним утицајима из разлога што су дјела њихових
писаца у великом броју била изучавана у јавним школама, или сам их
искусио и у стварном свијету. Док сам живио у Торонту, 1980. године,
био сам активан у неколико радионица креативног писања са
пјесницима попут Милтона Акорна, Џејмса Дила, Марије Џекоб, Пета
Џеспера, Бев Деурио, Герија Шикитанија, Теда Плантоса, Шант
Бесмађијан, и осталих, а много пута сам имао прилику да чујем писце и
172