Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 178
се суштински промијенило јесте лексички слој језика, који се удаљава
од стандардног говора и спушта на ниво жаргонизама, ослобађајући се
било каквих моралних стега и оквира. У односу на раније стваралаштво,
језик ове пјесничке збирке свјесно је деформисан и искривљен, што му
даје јако гротескно обиљежје17. Самим тим тај гротескни језички
елемент се одразио и на дисхармоничне и дисонантне, гротескне
пјесничке слике. Бавећи се проблемима модерне лирике, Хуго Фридрих
налази да ''гротескно треба да нас растерети лепоте и да 'реским гласом'
уклони њену монотонију. Оно одражава дисонанцу између анималних и
виших својстава у човеку''18. Дакле, лексичко помјерање језичког слоја и
његова метаморфоза у гротескно, своју стваралачку функционалност
исказује у трансформацији пјесничких слика, које пролазе кроз
идентичан преобликовни процес.
***
Од 1999. године, када је објављена Кућа од слова, преко 2002. године
и Успостављања равнотеже, те коначно до 2008. године и збирке О
чему мисле варвари док доручкују, поезија Тање Ступар-Трифуновић
оцртала је развојну линију која, с једне стране означава досљедност у
сопственом и самосвојном поетском исказу, а с друге стране,
непрекидне метаморфозе и кретање ка новим и неистраженим поетским
токовима.
Досљедност се првенствено препознаје у карактеристичном језику
ове поези