Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 161
''Вртлог'' је роман лика с већ класичном примјеном унутрашњег тока
свијести као основним градивним принципом. Читалац прати живот
Петров у два временска нивоа. Радња је смјештена у Петрову поратну
садашњост са сталним реминисценцијама, понајвише на времена
проведена у партизанима. Два временска нивоа су функционални
слојеви наизмјенично и константно испреплетени тако да један не
доминира другим. Управо то је и права слика Петрове свијести у којој
рат још траје, смрт и недоумице су једнако присутни као и његови
тренутни проблеми. Ријеч вртлог јесте и најбољи опис двоструке
спиралне структуре; и како се Петрова животна драма и несрећа ближи
врхунцу, кулминацији се ближе и његова промишљања о људима,
догађајима и смрти у рату. Завршетак спирале је трагичан, а како се
тиче жене, заправо поноса и страсти, подсјећа на драму између Филипа
Латиновића и Бобочке у нешто редукованијем виду.
Треба рећи и то да је ''Вртлог'' роман дјелимично ратне тематике, али
без трагова идеолошке обојености с било којих позиција. Суштина је у
несрећи и драми човјека отуђеног од властите природе и одвојеног од
властитих жеља - драма обичног човјека. Ако је Филип Латиновић
умјетник у властитим превирањима и потрази за прошлошћу, Петар је
сељак коме није дат мир породичне куће и њиве већ униформа и
рањавања. Има нешто и у једоставним