Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 138

МИЛАНКА ЧОЛИЋ
МЈЕСЕЦУ
Јер он зна све.
Моје чежње у ноћи њему су поклоњене.
Његова свјетлост опет се
указала на мом лицу.
Свједок самоће.
Немир нада.
Он скрива многе ноћи,
неизречене ријечи…
Кутија тајни.
Он га гледа док одлази
и кад ми се враћа.
За мене брижљиво чува
остатке сна.

ОДАЈА
Вјечни сан ноћас ће да завлада.
Шаљем те у мјесечину одају мојих муза,
Окрећем се у вихору прашине плаве
враћам се њима витезовима наде.
Корак напријед ријека жи