Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 116
Десета
Простодушност
Је велика ствар
Лудак је некада био
Само један
Је данас
Разуман
Покушавам бити
Туга се скрила
У мени
Живиш и надаш се
И заједно се
Плашимо
Их својом различитошћу
Бјежим од њих, али
Спор сам и слаб
Тркач
Ме је назвао именом
Које немам
Жељети недохватљиво
Имати недоступно
Је
Фантазмагорија моје главе
Али
Зар нема ништа љепше
Небо је воденкасто
Наранџасте сове плачу у мраку
Аутомобили су коначно...
... и ја сам исто
Мокри кровови исијавају
Сунце
Се у даљини буди
(Исток је предалеко)
Хладноћа се завлачи у рукаве
Стабла се извијају у
Ритму повјетарца
Плешем
А врапци се радују
(Јутро је)
БИОГРАФИЈА
Дејан Вујанић рођен је 1977. године у Задру. Дипломирао је историју
на Филозофском факултету у Београду. Објавио је збирку прича ''Боја
времена'', која је побиједила на конкурсу ''ReCreatиva'' Удружења
грађана ''Постпесимисти'' за најбољи прозни/поетски литерарни рад.
Приче су му излазиле у књижевним листовима и часописима. Ради као
новинар у Бањалуци.
109