Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 116

Десета Простодушност Је велика ствар Лудак је некада био Само један Је данас Разуман Покушавам бити Туга се скрила У мени Живиш и надаш се И заједно се Плашимо Их својом различитошћу Бјежим од њих, али Спор сам и слаб Тркач Ме је назвао именом Које немам Жељети недохватљиво Имати недоступно Је Фантазмагорија моје главе Али Зар нема ништа љепше Небо је воденкасто Наранџасте сове плачу у мраку Аутомобили су коначно... ... и ја сам исто Мокри кровови исијавају Сунце Се у даљини буди (Исток је предалеко) Хладноћа се завлачи у рукаве Стабла се извијају у Ритму повјетарца Плешем А врапци се радују (Јутро је) БИОГРАФИЈА Дејан Вујанић рођен је 1977. године у Задру. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду. Објавио је збирку прича ''Боја времена'', која је побиједила на конкурсу ''ReCreatиva'' Удружења грађана ''Постпесимисти'' за најбољи прозни/поетски литерарни рад. Приче су му излазиле у књижевним листовима и часописима. Ради као новинар у Бањалуци. 109