Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | 页面 56
Stephanie Moisdon - Judicael Lavrador
БУДУЋНОСТ УМЈЕТНОСТИ
Домени свих активности опремају се алаткама будућности, окружују
се стручњацима визионарима да би одредили правце који ће трајати
дугорочно. Сви, осим умјетничке средине, изузев ако не мислимо на оно
што сама дјела смјерају, обузета садашњошћу коју још не бисмо
именовали. Ово је дакле есеј о предвиђању с мрвицама пророчанства,
визија, закључака, и жеља или страхова које изражавају они који се
данас баве умјетношћу. Умјетници, критичари или организатори
изложби бацају се тако у вртлог кулоара скоре будућности и покушавају
да осмотре промјене које се назиру. Већина их се смијешта испод
вртоглавог знака саме ивице разликовања између реалног, актуелног и
виртуелног. Права коперниковска револуција коју је најављивао филм
Дејвида Кроненберга, Existenz, 1999, показујући кроз сценарио који
представља праву хиперреалистичку игру улога, неповратно рушење
граница времена и простора. Да и не говоримо о геополитичком потресу
који је представљен помјерањем умјетничке сцене с једног краја свијета,
Сједињених Држава, преко Њемачке, према азијском хоризонту.
Умјетност наспрам својих мутација. Критика/фикција.
Посљедња дјевичанска поља
Нека дјела од сада грабе будућност. Вјерна старој позитивистичкој
идеји, она маштају о високотехнолошкој будућности, футуристичкој
будућности у рукама машина и, дакле, позитивистичкој умјетн ости,
опсједнутој научним напретком. Био/умјетност на примјер одређује
будућност умјетности у еволуцији биотехнологије. Али из свог шешира
вади увијек само зеца. Оно што интригира и одушевљава није толико
технологија сама по себи, нити њени јадни специјални ефекти, већ
понајвише визија огромне замишљене машине и њене употребе. То је и
замисао Филипа Рама, архитекте који се често узгредно бави
умјетношћу и који прибјегава хемији или неурологији да би досегнуо
"простор, не више као апстрактно питање пуног и празног него такође
као хормонално, физиолошко или електромагнетско питање".
Друго дјевичанско поље, или скоро дјевичанско, а које то никако не
може остати, јесте: web. Никола Тели, предавач на Универзитету Париз
VIII, специјализован за нове медије, у то је убијеђен: "Умножавање
55