Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5

јадница, лежи на голом тлу које није увек травнато и пије воду из мутних потока. Кад покуша да молећиво испружи руке према Аргусу, нема их, па не може ни да их испружи, а кад покуша речима да изрази свој јад, само муче: њен је сопствени глас испуњава ужасом. Долазила је и на обалу очеве реке, где се некад играла, али кад угледа свој одраз у води, велике губице и шиљате рогове, побегла је уплашена од сопственог изгледа. Њене сестре Најаде16 не знају ко је она, као ни њен отац Инах. Али она пристаје за њим и за сестрама и дозвољава им да је тетоше и да јој се диве. Стари Инах би начупао траве и пружио јој, а она је лизала очеву руку и покушавала да је пољуби. Није могла да задржи сузе и, да је само могла да говори, рекла би своје име, испричала своју злу срећу и молила за помоћ. Али, уместо речима, изрази тужну причу о свом преображењу словима која папцима исписа на песку. "Јао мен

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 21